ИТ речник појмова

 

AБВГДЂЕЖЗИЈКЛЉМНЊОПРСТЋУФХЦЧЏШ

Aватар: профил корисника представљен кроз корисничко име плус слику, икону или тродимензионални лик у онлајн компјутерским играма и виртуелном свету.

Адреса електронске поште или Имејл адреса : виртуелна локација на коју електронска пошта може бити испоручена. Ове адресе су састављене из два дела одвојена @ симболом.

Акроним: скраћеница која се састоји од првог слова сваке речи у фрази или изразу. Акроними се често користе од стране оних који „ћаскају“ како би скратили и убрзали комуникацију, нпр. LoL, …

Алати (Toolbar): збир икона / сличица или дугмића (buttons) који су део интерфејса софтверског програма. Алати служе као стално доступни, лако употребљиви интерфејс за извођење уобичајених функција програма.

Aнти-спајвер: програм који се бори против шпијунског софтвера, односно спајвера. Програм прегледа све податке који пристижу како би пронашао шпијунски софтвер и тада блокира пронађене претње или нуди списак са кога се овакве претње могу избрисати.

Aнти-вирус: компјутерски програм који настоји да идентификује, изолује, опструира и елиминише из компјутера вирусе и друге злоћудне програме. Анти-вирус програми најпре прегледају датотеке како би пронашли познате вирусе, а затим идентификују сумњиво понашање компјутерских програма који указују на инфекцију.

Aутор: креатор литерарног или аудио-визуелног дела, програма, итд. Ауторска права штите ауторово дело’ од нелегалне репродукције.

Ауторска права (Copyright): збир ексклузивних права која регулишу коришћење идеје, рада или информације. Ауторска права су приказана уз помоћ симбола „©“. Криејтив комонс (Creative commons, односно Заједничка креатива) је форма ауторских права често коришћена у данашње време, а која омогућава дељење јер дозвољава ауторима да изаберу права која дају корисницима.

Безбедно претраживање (Safe searching): предвиђа поседовање довољних сигурносних мера за заштиту током претраживања интернета. Сигурносна подешавања (Safeguards) могу бити таква да достављају довољно информација како би се ограничио ризик нетачних резултата претраживања, као и како би се спречио неауторизован приступ компјутеру.

Безбедносна подешавања: збир прилагодљивих безбедносних опција које су, једном кад су инсталиране, повезане са специфичним интернет профилом. Циљ је заштити децу од непримереног садржаја на интернету.

Безбедност података: означава било који метод примењен како би се сигурност компјутера, интернет страна и дигиталних података заштитила од деструктивних напора и нежељених активности и неауторизованих корисника. Безбедност података имплицира да је било који приступ овим налозима и информацијама погодан за контролу кроз, на пример, брисање податка, енкрипцију програма и архивирање (backup).

Блог: краћа верзија веблога. Вебсајт за који појединац или група људи генерише садржај, обично на дневној или редовној бази, који се састоји од текстова, слика, аудиовизуелних фајлова и линкова.

Блоговање: чин писања или ажурирања сопственог блога.

Веб-адреса – URL (Uniform Resource Locator) : адреса специфичне интернет странице/вебсајта или датотеке на интернету. Не садржи специјалне карактере или размаке и користи косе црте, а означава различите директоријуме. Први део адресе означава који протокол треба користити, а други део појашњава IP адресу или име домена на коме је садржај лоциран.

Веб-камера (Webcam): камера/фотоапарат која има могућност да емитује преко мреже, кроз инстант поруке, апликације за видео конференције, платформе за ћаскање, итд. Камере са приступом интернету имају дигиталну камеру која шаље слике интернет серверу, или континуирано или у редовним интервалима.

Виртуелни посед: збир објеката које сваки играч интернет игрице добија. Сваки играч има виртуелни посед над својим објектима кроз компјутерски терминал који показује збир објеката.

Вирус: тип злоћудног кода, малвера, направљеног да се шири са интервенцијом корисника. Обично се шири кроз прилоге електронској пошти, али и кроз инфициране спољашње eкстерне меморијске уређаје (USB stick, CD-Rom).

Волпејпер (Wallpaper): патерн или слика или други графички приказ који формира позадину на компјутерском екрану.

Груминг (Grooming): коришћење дигиталног окружења од стране предатора да привуку децу претварајући се да су њихови вршњаци. Они започињу разговор са потенцијалним жртвама како би извукли информације о локацији, интересовањима, хобијима и често сексуалним искуствима. Намерно започињу активности, често са више деце истовремено, са циљем да се спријатеље са њима и успоставе емотивну везу, смањујући дететову инхибицију у припреми за сексуалне активности или експлоатацију детета (као што је производња фотографија које садрже приказ злоупотребе деце у сексуалне сврхе.

Дан безбедног интернета: Специјалан дан организован од стране европске Инсејф мреже (Insafe network – http://www.saferinternet.org) у фебруару сваке године како би се промовисао безбедан и одговорнији начин коришћења интернет технологије и мобилних телефона, нарочито међу децом и младима. Током година Дан безбедног интернета постао је репер (landmark) догађај у календару интернет безбедности. Настао као иницијатива европског пројекта Сигурне границе (SafeBorders) 2004. године и преузет од стране Инсејф мреже као једна од најранијих активности мреже 2005, Дан безбедног интернета надрастао је своју традиционалну географску зону и сада се обележава у преко 100 држава широм света, и то на 6 од 7 светских континената.

Дељење датотека (File sharing): интернет размена датотека између компјутерских корисника. Термин покрива нуђење датотека другима (аплоудовање – uploading) и копирање доступних датотека са интернета на компјутер (даунлоудовање – downloading). Уобичајено се датотеке деле путем P2P (peer-to-peer / пир ту пир) мрежа.

Дигитална игра: програм направљен од стране твораца игрица који се користи на компјутеру, мобилном телефону или другим дигиталним уређајима. Онлајн игрица је дефинисана као игра којој је неопходна жива повезаност са мрежом како би могла да се игра. Онлајн игрица може подржати интеракцију између више играча.

Дигитална писменост: знање, вештине и ставови које особа треба да има да би активно, самоуверено и критички користила и дигиталне медије за бројне сврхе, као што су рад, одмор, учење и комуникација. Дигитална писменост укључује и способност за компетентно коришћење технологије како би се дигитални садржај могао интерпретирати и разумети, и како би му се могло приступати одговорно за креирање, истраживање и комуникацију са одговарајућим алатима, за критичко размишљање о етичким могућностима и изазовима дигиталног света, и како би се створили сигурни и одговорни избори на интернету. Дигитална писменост почиње способношћу да се претражује интернет и на вишем нивоу укључује креативне вештине као што су коришћење Фотошопа (Photoshop) или интернет дизајн.

Дигитални грађанин: : представља активно учешће особе као демократског грађанина у дигиталном друштву, али такође представља и коришћење дигиталне технологије за уживање пуних грађанских права у друштву уопште. Дигитални грађани су они који често користе дигиталне медије и технологије за сакупљање информација, изражавање свог мишљења и повезивање са светом. Нове технологије дају до сада невиђене могућности за креацију и комуникацију. Међутим, неопходно је да осмислимо нова правила понашања како бисмо били сигурни да се дигитални медији користе одговорно и етички.

Дигитални отисак: Дигитални отисак је траг остављен у дигиталном окружењу коришћењем интернета, мобилних телефона или других дигиталних уређаја. У друштвеним медијима дигитални отисак често означава нечије онлајн присуство мерено бројем индивидуалних контаката са другим особама. Корисници дигиталних медија је потребно да разумеју да дигитални отисак може бити пронађен и посматран од стране велике, невидљиве публике. Поврх свега, дигитални отисак се веома тешко може избрисати, што може бити и корисно и штетно за репутацију појединца. Људи могу успоставити неку контролу сопственог дигиталног отиска тако што ће претходно размислити о ономе што постављају или деле на интернету.

Дигитално родитељство: Родитељство је процес подизања и образовања деце од рођења до одраслог доба. Циљ је заштити их од неприлика и научити их вештинама и културним вредностима. Дигитално родитељство исто тако подразумева пренос вредности и подршку деци у безбедној употреби интернета и дигиталних уређаја. Родитељи не морају бити технички експерти да би били успешни у дигиталном родитељству.

Друштвени медији: све платформе које омогућавају интерактивну активност на интернету и које инспиришу кориснике да учествују, коментаришу и креирају садржај као начин комуникације са њиховом породицом, пријатељима, другим корисницима и чак општом јавношћу. Многи од популарнијих друштвених медијских платформи омогућавају функције као што су ћаскање, постављање фотографија, интернет игрице и апликације. Facebook, Hyves и Daily Motion су само неке од популарнијих друштвених мрежа у Европи. Twitter је још један од веома популарних канала друштвених медија.

 

E-комерц: подразумева продају или куповину добара и услуга преко интернета. Онлајн куповина је светски феномен који је променио начин на који купујемо и продајемо ствари. Постоје бројни системи на располагању за онлајн плаћање, укључујући и традиционалне кредитне или дебитне картице, али такође и нове технологије као што су дигитални новчаник, е-кеш, мобилна плаћања и е-чекови.

Електронска пошта или Имејл: начин електронске писане комуникације који дозвољава да пошаљете поруку са прилогом у виду било какве компјутерске датотетеке (фајла): текстом, сликом, аудио датотеком и другим.

Електронски механизам за пријаву недозвољеног и штетног садржаја на интернету (Hotline): ово омогућава јавности начин на који се може анонимно пријавити садржај на интернету, укључујући и материјал који садржи представе сексуалне злоупотребе деце, за који сумња да је нелегалан. Електронски механизам за пријаву оваквог садржаја ће осигурати да се пријављени садржај истражи и, ако се установи да је нелегалан, информација ће бити предата релевантним институцијама – МУП-у и Тужилаштву. У случају присуства нелегалног садржаја, интернет провајдер на чијим серверима се налази садржај биће информисани и од њега ће бити захтевано да га уклони (ово је познато као Обавештавање и Уклањање – Notice and Takedown).

Емотикон: слика, икона, коришћена да пренесе осећања, нпр. смајли. Може се представити употребом стандардних слова и знакова интерпункције на тастатури или коришћењем већ направљених карактера.

Зависност од интернета: правилно названа „претерана употреба“, означава понашање појединца који проводи толико много времена на интернету да то утиче на његов/њен живот. Време проведено на интернету утицаће на њихово понашање, расположење, добробит и опште стање. Они који су под овим утицајем могу бити нетолерантни према другима, постати агресивни уколико су онемогућени да буду онлајн, домаћи задаци или посао могу бити занемарени због умора или недостатка концентрације. Они који су зависни од интернета могу изгубити појам о времену и заборавити на основне потребе да једу и одмарају се. Белешка: до данашњег дана не постоје докази да се ово стање може медицински назвати зависношћу.

Заштита (Firewall – Фајервол): хардвер интегрисан у рутер или софтвер инсталиран на електронски уређај и конфигурисан тако да спречи неауторизоване кориснике (као што су хакери) да приступе компјутеру, мобилном уређају или компјутерској мрежи повезаној на интернет.

Заштита података: означава коришћење техника за заштиту личних података од неауторизованог приступа или коришћења, или од случајног или намерног губљења података или њиховог уништавања. Подаци о личности подразумевају било коју информацију која идентификује појединца. У Европској унији, заштита података је регулисана кроз Директиву за заштиту података (Directive 95/46/EC). Велика реформа ових правила најављена је 2012. године, увођењем још строжијих правила за све европске државе.

Злоћудни софтвер (Malware): скраћеница за злоћудни софвер који је дизајниран да тајно приступи компјутерској мрежи или систему, без власниковог пристанка. Он подразумева вирусе, „црве“ (worms), шпијунске програме (spyware), тројанце, измењени рекламни софтвер (dishonest adaware) и друге злоћудне и нежељене програме. Када једном приступи компјутеру или мрежи, малвер обично изазива неочекивани и нежељени резултат, који се креће од нападног или досадног, до сакупљања личних података и информација, чувања нежељеног садржаја на вашем компјутеру или потпуно деструктивог понашања.

Знак за узбуну: мали оквир који се појављује на екрану који обавештава или упозорава о могућим штетним операцијама, нпр. нова порука или стање ваше анти-вирус заштите.

Игрице са великим бројем играча (Massively Multiplayer Games): игре које нуде богат тродимензионални свет настањен хиљадама играча који преузимају улоге измишљених ликова који се надмећу међусобно. Игре са преузимањем улога су доминантне у овој категорији у којој учесници заједнички креирају или прате приче.

Име налога (Screen name): погледајте дефиницију за Надимак

Инсејф (Insafe): европска мрежа успостављена од стране Европске комисије 2004. године како би безбедност и одговорна употреба интернет технологија били промовисани. Сваки национални Инсејф центар је састављен од Центра за подизање свести, линије за помоћ, Дечјег савета и ради заједно са националним електронским механизмом за пријаве (хотлајн).

Инстант поруке (Instant Messaging (IM)): форма тренутне и симултане електронске комуникације између два или више корисника. ИМ омогућава комуникацију са одабраним контактима. Када су људи са вашег списка контаката повезани са интернетом, ви сте одмах о томе обавештени. Већина страница друштвених мрежа има размену инстант порука у својим услугама.

Интернет: глобална мрежа међусобно повезаних компјутерских мрежа са јавним приступом кроз коју се одвија пренос и размена података. Сачињена је од мањих кућних, академских, пословних и државних мрежа, које пружају широк дијапазон услуга корисницима.

Интернет веза: означава начин на који се корисници повезују са интернетом. Уобичајени начини приступа интернету укључују вај-фај (Wi-Fi), сателит и паметне телефоне.

Интернет страница – Вебсајт (Website): локација на глобалној мрежи. Сваки вебсајт има своју насловну страницу, која је први документ који видите када приступите сајту. Вебсајтови обично имају линкове до додатних фајлова/датотека и страница. Вебсајтови су у власништву појединаца, компанија или организација који их и одржавају.

Интернет телефонија – VoIP (Voice over Internet Protocol) – : технологија која допушта корисницима да разговарају преко интернета, након што инсталирају одређени програм. Позиви могу да буду бесплатни за кориснике који користе исти VoIP клијент (на пример Скајп (Skype), Фејстајм (Facetime) итд.). Такви програми обично нуде могућност ћаскања или дељења датотека. Често се у данашње време користи са живим видео преносом.

Код за брзи одговор (КјуАр код / QR-code): код за брзи одговор је тип матрикс бар-кода (или дводимензионалног кода). Овај систем постао је популаран због своје лаке читљивости и великог капацитета за чување у поређењу са стандардним бар-кодовима. Код се састоји од црних модула (четвртасте тачке) распоређених у квадратни облик са белом позадином. QR кодови који чувају адресе и линкови могу се појавити у часописима, у јавним просторима, на аутобусима, на визит-картама или на било ком објекту о којима информације могу бити од користи корисницима. Корисници који имају камеру на телефону опремљену са правом апликацијом за читање кодова, могу скенирати изглед QR кода како би видели текст, географске информације, информације о контакту, интернет странице, итд.

Колачићи (Cookies): датотеке смештене на вашем интернет прегледачу од стране интернет страница. Сваки пут када приступите поново истој интернет страни, колачић је поново послат назад серверу на коме је смештена интернет страна. Они извештавају о вашим преференцама у вези са страном и користе се у онлајн продавницама. Одбијање може онемогућити коришћење неких страница. Сада постоји ЕУ легислатива да потрошачи морају бити информисани о коришћењу и постављању колачића и од стране интернет страна као и о могућности тражења да такви колачићи буду одстрањени.

Линија за помоћ (Helpline): сервис који користи електронску пошту, програме за размену инстант порука или телефон како би понудио подршку, често у специфичној области. Линија за помоћ деци специјализује се у пружању услуга деци, њиховим родитељима и старатељима. Инсејф мрежа (Insafe network) омогућава мрежу линија за помоћ у целој Европи како би саветовала и информисала децу о безбедном коришћењу интернета. Деца могу да поднесу пријаву о нелегалном и штетном садржају и непримереним или узнемирујућим искуствима повезаним са њиховим коришћењем интернет технологија.

Линк (Link): назив за документ доступан на интернету (веб страна, текстуални документ, слика, итд.). Када кликнете на линк упућени сте на нову интернет страну или потпуно други вебсајт. Текстуални линкови су уобичајено плави и подвучени цртом, али исто тако могу бити било које боје и неподвучени. Слике могу такође служити као линкови до веб страница. У скорије време виртуално повезивање објеката из реалног света постаје све популарније, нпр. путем коришћења QR кодова.

Лични подаци – Подаци о личности: било која информација која може бити повезана са одређеном особом. Уколико нека интернет страница сакупља, процесуира и чува личне податке, ова намера мора јасно бити наведена.

Лозинка (Password): тајна серија слова и бројева која омогућава власнику да приступи датотекама, компјутеру, налогу или програму. То је сигурносна мера против неауторизованих корисника (погледајте поглавље Комуникација)

Малтретирање: узнемиравање кроз понављано наношење емоционалне штете, претње, сексуалне опаске, вербални или физички напад или деградирајући говор извршен од стране једног или више насилника.

Малтретирање у виртуелном свету: представља све врсте малтретирања (које је по дефиницији понављано понашање) било кроз коришћење електронских уређаја, мобилних или не. Може укључивати понављане увреде, претње, сексуалне опаске и деградирајући говор. Интернет насилници могу објавити личне податке жртава и чак преузети њихов идентитет и објављивати материјал у њихово име како би их клеветали или исмевали. Често је танка линија између насилника и њихових мета (жртава), њихове улоге се лако замењују.

Манипулисање: процес измене слике, датотеке, фотографије или илустрације на очигледан или неочигледан начин. У данашње време постоје бројни начини и алати који се могу користити како би се утицало на садржај или облик података који ће довести до резултата који се разликују од реалности.

Материјал који садржи приказ злоупотребе деце у сексуалне сврхе: често погрешно назван као материјал са дечјом порнографијом, има различите правне дефиниције у различитим државама. Минимално дефинисан као слика која приказује особу која је дете и која се бави или је приказана као да се бави експлицитним сексуалним радњама, непримереним за узраст приказане особе.

Медијска писменост: је могућност приступању, анализи, оцењивању и креирању офлајн и онлајн медијских порука у различитим формама, од књига, преко радија и телевизије, до интернета, видео игрица и мобилних телефона. Тамо где нема универзално прихваћене дефиниције медијске писмености, медијски писмени појединци су често описани тако што поседују знање и вештине које су им потребне да активно и критички учествују у друштву масовних медија.

Меморијски/УСБ стик: уређај за чување података интегрисан са УСБ (универзални серијски бус) конектором. Уобичајено је да је меморијски стик мали, лак, може се лако извадити из компјутера и може се пребрисати и наснимити нови подаци.

Мобилни: електронски телекомуникациони уређај, познат и као мобилни телефон, гсм, паметни телефон, итд. Има исту основну способност као и конвенционални фиксни телефон. Данас је већина мобилних уређаја мини-компјутер са приступом интернету (паметни телефони) и са интегрисаном камером/фотоапаратом.

Мп3 (Mp3): ово је специфични формат за аудио декодирање. Мп3 датотека је величине отприлике једне десетине оригиналне аудио датотеке, али је звук скоро истог квалитета као на компакт диску. Због своје мале величине и поузданости, мп3 датотеке су постале популарне за чување музичких фајлова и на компјутерима и на портабл уређајима. Музика је такође заштићена ауторским правима. Иако има доста музике доступне на интернету, нелегално је преузимати неке музичке фајлове бесплатно. Мп3 датотеке могу бити конструисане на вишем или нижем бит рејту (bit rate), резултирајући у вишем или нижем квалитету.

Мрежа – Веб (Web): скраћеница за глобалну мрежу (world wide web). Колекција интернет докумената форматирана у HTML (HyperText Markup Language) која садржи линкове до других докумената као и графичке, аудио и видео датотеке. Мрежа је део ширег интернета. Https су често кориштени када корисници желе да имају виши ниво безбедности (нпр. за финансијске трансакције).

Надимак или ник (Nickname): Представља корисника на онлајн сервису и дефинисан је од стране самог корисника. Представља кориснике у списковима контаката, собама за ћаскање, итд. Надимци могу, уколико су добро изабрани, заштити анонимност корисника на интернету.

Налог: дозвољава вам да потврдите свој идентитет и ауторизујете се за коришћење онлајн сервиса (електронска пошта, друштвене мреже, ћаскање, …) коришћењем корисничког имена и лозинке. Засебни кориснички налози повезани са оперативним системом вашег компјутера такође могу бити креирани за сваког члана породице, иако се ово генерално примењује на компјутере, а не и на мобилне уређаје.

Насловна страница (Homepage): је интернет страница која се аутоматски појављује када се покрене интернет прегледач. Термин се такође користи и да означи прве или главне странице на интернет странама (вебсајт – website (погледајте дефиницију).

Нелегални садржај: садржај на интернету који се сматра нелегалним од стране националне легислативе. Уобичајени типови оваквог садржаја су фотографије сексуалне злоупотребе деце, задобијање поверења детета у циљу искоришћавања у сексуалне сврхе, ширење мржње путем интернета и ксенофобичне интернет стране – вебсајтови.

Непримерен садржај: означава било који садржај на интернету који је непримерен за неку посебну групу људи, углавном особа одређеног узраста. Важно је напоменути да дефиниција непримереног садржаја може веома да варира, на пример, у односу на културно наслеђе.

Нет: скраћеница за интернет.

Нетикеcija (Netiquette): интернет васпитање које диктира цивилизована правила у онлајн комуникацији.

Нежељена пошта (Junk mail): нежељене електронске поруке. Како је интернет јавно место, нежељена пошта је неизбежна. Корисници се саветују да отворе посебан налог за електронску пошту који би користили за комерцијалне услуге. Анти-спам програми и добар филтер за нежељену пошту (који су део оперативног система) блокираће већину оваквих порука.

Облак-рачунарство, тзв. „клауд компјутинг“ (Cloud computing): представља место за виртуелно складиштење података. Значи коришћење више сервер-компјутера преко дигиталне мреже, као да су један компјутер. Клауд компјутинг поверава удаљеним сервисима корисникове податке, програме и процесорску снагу.

Омиљени линкови (Фаворити): прилагодљиви фолдер прегледача у коме се могу сачувати интересантни линкови (bookmarks). Омиљени линкови могу бити организовани у под-фолдерима и/или обележени кључним речима за лакшу претрагу.

Онлајн забављање (Online dating): означава праксу успостављања контакта и комуникације са другим пројединцима преко интернета често са циљем проналажења неког за успостављање приватног, романтичног или сексуалног односа. Често се користе интернет странице за онлајн забављање које дозвољавају немодерисан контакт између корисника. Приступ оваквим страницама забрањен је малолетним лицима према правилима и условима коришћења самих страница.

Онлајн идентитет: означава идентитет особе у интернет заједници или на интернет страници, усвојен или конструисан од саме те особе и дефинисан интерпретацијом понашања те особе на интернету од стране других људи, као и уз помоћ информација које је особа написала о себи. Једна особа може имати вишеструке интернет идентитете у различитим интернет заједницама.

Онлајн играње (Online gaming): Онлајн игрица је игра која се игра преко компјутерске мреже коришћењем било персоналног компјутера повезаног на интернет, конзоле за игрице која је повезана са интернетом, или уређаја као што су мобилни или паметни телефони. Осим што је забавна активност у слободно време за децу, играње онлајн игрица такође може понудити бројне важне друштвене и образовне бенефите младима и одраслима подједнако.

Онлајн коцкање: често названо и интернет коцкање, термин покрива било коју форму коцкања које се одвија на интернету, коришћењем дигиталних уређаја било да су у питању персонални компјутер, телевизор или мобилни уређај (као што су мобилни или паметни телефони). Иако је коцкање нелегално за малолетнике, бројни млади људи широм Европе изгледа да га упражњавају. Ово је делимично узроковано неадекватно контролом идентитета на оваквим интернет страницама.

Онлајн мржња: често названа и говор мржње подразумева било какву комуникацију која вређа особу или групу особа на основу њихових непроменљивих карактеристика као што су националност, раса или сексуална оријентација. Истраживање садржаја повезаног са говором мржње је веома комплексно. Колико год увредљив материјал може да буде, често га закон не сматра нелегалним или криминалним. Постоје разлике у националним легислативама, али типична заједничка основа у већини држава је где интернет странице охрабрују појединце да се понашају у односу на представљене ставове. Подстицање на мржњу и позив на акцију као резултат говора мржње се тада може класификовати као нелегалан.

Онлајн репутација: означава начин на који вас други виде на интернету – ово може бити кроз ваш онлајн профил, ажурирање вашег статуса, фотографија, видеа или блог уноса. Колеге и послодавци све чешће проверавају онлајн репутацију при оцењивању особа нпр. при пријавама за посао. Онлајн репутација неке особе није дефинисана само оним што они раде, већ често и оним што други о тој особи говоре или објављују.

Онлајн ћаскање (Online chat): термин покрива било коју врсту комуникације преко интернета, било да је један на један или један у групном ћаскању. По правилу нуди у реалном времену директну трансмисију текстуалних или видео порука, кроз алате програма за размену инстант порука, странице друштвених медија и друге популарне сервисе за ћаскање. Комбинација директног контакта и могућност анонимности учесника у разговору појачава ризик од малтретирања, кршења приватности и груминга (задобијање поверења детета у циљу искоришћавања у сексуалне сврхе).

Оперативни систем: програм који покреће основне функције компјутера, омогућавајући другим програмима да функционишу. Добро познати примери су Виндоус (Windows), Линукс (Linux) и ОС Икс (OS X).

П2П – пир ту пир ( Р2Р peer-to-peer) мрежа: мрежа која омогућава онима који су повезани са интернетом да размењују датотеке путем аплоудинга и даунлоудинга (погледајте дефиницију). То је само један од неколико начина на које се преко интернета размењују датотеке. Неки сервиси за размену датотека су нелегални

Подешавање приватности (Privacy setting): збир специфичних параметара за приватност за налог који се може прилагодити како би се осигурала приватност корисника избегавањем откривања података о личности и информација, колачића (cookies) итд, нарочито на страницама друштвених медија. Када је нешто за неку особу приватна информација, уобичајено је да се сматра посебним или сензитивним што не треба да буде откривено јавности.

Позитивни садржај: сугерише да било која информација на интернету усмерена ка деци треба да им буде од користи на неки начин (да образује, информише, шири и стимулише машту, омогући нове могућности, итд.). Додатно чињеницама да је садржај атрактиван и користан, као и поуздан и безбедан, било какве рекламе и комерцијална комуникација треба да буду јасно препознатљиве.

Поп-ап прозор (Pop-up window): прозор/оквир који се изненада појављује на интернет страници или када корисници притисну тастер за специјалне функције. Обично овакви оквири садрже мени са командама који остаје на екрану док не изаберете неку од команди које нуди или угасите оквир кликом на крстић у горњем десном углу.

Порт (Port): ово је интерфејс на компјутеру који служи да га повеже са другим уређајем. Портови могу бити унутрашњи или спољашњи. Унутрашњи праве везе са драјвом на диску или са мрежом, док спољашњи повезују периферне уређаје као што су штампач, тастатура, миш, итд.

Породична подешавања: могућност за родитеље/старатеље да контролишу начин на који су деца активна на интернету и до које мере могу да користе мобилне и интернет уређаје. Кроз породична подешавања можемо, на пример, контролисати количину времена коју деца проводе играјући омиљене игрице или природу интернет страница које ће посетити. Већина модерних медијских уређаја, програмских пакета и онлајн сервиса нуди стандардна породична подешавања, која се уобичајено могу прилагодити у складу са личним преференцама.

Пребацивање датотека (File transfer): чин трансмисије датотека преко компјутерске мреже. Из корисникове перспективе пребацивање датотека се често назива и аплоудовање (uploading) или даунлоудовање (downloading).

Прегледач: програм који се користи за прегледање интернет страница. Интернет Експлорер (Internet Explorer) и Фајерфокс (Firefox)су међу најчешће коришћеним прегледачима за Виндоус (Windows), док је Сафари (Safari) уобичајен за Мек кориснике (Apple). Најскорије верзије ових прегледача садрже иновативне опције за контролу од стране родитеља. Постоје и специјални прегледачи за децу који су доступни у неким државама, које родитељи могу да прилагоде.

Претраживање: чин коришћења прегледача како би се прегледале интернет странице, или само претраживао интернет.

Претраживач (Search engine): алат који се користи за претрагу информација које се налазе на интернет страницама. Најпознатији су Гугл (Google) и Бинг (Microsoft). Претраживачи нуде напредним корисницима предности које могу садржати занимљива безбедносна подешавања. Постоје посебни претраживачи за децу, који дозвољавају откривање интернета постепено, на начин прилагођен различитим старосним групама. У зависности од узраста детета родитељи могу да инсталирају више или мање рестриктивна подешавања да избегну одређени садржај.

Преузимање датотека са интернета (Даунлоудовање – Downloading): процес копирања датотека (фајлова) са онлајн сервиса на компјутер или мобилни уређај.

Приватност: могућност да особа или група особа контролишу проток информација о себи. Циљ је да се о себи открију селективне информације. Приватност је некад повезана са анонимношћу, жељом да се остане непримећен од стране шире јавности. Што се више интернет и друштвени медији развијају, то је више важно заштити сопствену приватност.

Пријава (report) : функција која омогућава корисницима јавног вирутелног простора да пријаве проблем (технички, неприхватљиво понашање других корисника, нелегални садржај, итд.) и то путем електронског механизма за пријаву недозвољеног и штетног садржаја на интернету (hotline) или линије за помоћ (helpline), снагама реда или интернет провајдерима.

Пријављивање (Sign-up): чин приступања интернет сервису као што су билтен, форум за дискусије, налог електронске поште, платформа за ћаскање, итд. Уобичајено је да корисници имају могућност да откажу претплату кад год зажеле.

Прилог (аttachment): компјутерска датотека послата заједно са електронском поруком. Вируси и црви често се шире кроз прилоге електронских порука. Поруке од непознатих, па чак и познатих пошиљалаца, често без наслова или са недефинисаним прилозима треба сматрати сумњивим.

Пробни софтвер (Trial software): програми који се могу испробати пре куповине. Пробне верзије софтвера обично садрже све функције као и регуларна верзија, али могу да се користе само ограничени временски период.

Профил: личне информације корисника на друштвеним мрежама, системима за размену инстант порука, апликацијама за онлајн ћаскање, онлајн игрицама итд. Профили могу бити јавни или приватни и прилагођени су од стране самих корисника тако да их представљају у виртуелном свету.

Процесор: или Централна процесорска станица (Central Processing Unit – CPU) јесте део компјутера који процесира податке, генерише контролне сигнале и чува резултате. Заједно са компјутерском меморијом формира централни део компјутера.

Регистрација (Subscribe): добровољно регистровање на сервис или сервис вести где ће информације бити послате директно у ваше лично поштанског сандуче електронске поште.

Родитељска контрола: погледајте дефиницију за породична подешавања.

Родитељска подешавања: такође познато и као родитељска контрола. То су подешавања којима се прилагођава прегледач интернета или алати на мрежи са циљем да се прилагоде коришћењу од стране деце. За ово се користе одлике као што су филтрирање, ограничење времена, контроле игрице, итд.

Садржај за самоповређивање: означава било коју информацију на интернету која покрива праксу и активности које су штетне за људско тело, као што су анорексија, булимија, самоповређивање и, у најекстремнијим случајевима, садржај који промовише и саветује самоубиство. До данас веома је мало закона и правила који забрањују постављање оваквог материјала, зато што је у овом случају веома тешко одредити границе слободе говора и заштите корисника.

Сајбер криминал: термин покрива све форме криминалних активности извршених коришћењем интернета, компјутерског система и/или компјутерске технологије. Ово укључује било шта од даунлоудовања нелегалних музичких датотетка, крађе идентитета, злочина из мржње до ширења вируса на друге компјутере и крађе поверљивих пословних информација са интернета. Пошто високотехнолошки или сајбер криминал покрива тако широк спектар криминалних активности, ови примери су само неки од хиљада злочина који се сматрају сајбер криминалом.

Секстинг (Sexting): реч која се користи за описивање слања сексуално сугестивних или експлицитних порука и фотографија, обично преко мобилних телефона. Иако се у почетку упражњава уз обострани пристанак, на жалост, многе фотографије заврше на крају у широкој дистрибуцији, нарочито када се однос двају корисника заврши. Аутор фотографија брзо губи сваку контролу над тиме где се оне дистрибуирају, што често завршава осрамоћеношћу, а неретко и потпуним уништењем друштвеног живота.

Сексуализација: чин давања некоме или нечему сексуално значење. Сексуализација деце постала је веома проблематична јер укључује наметање сексуалности и модела сексуалног понашања карактеристичног за одрасле деци и адолесцентима током непримерене фазе њиховог развоја. Често подразумева представљање деце на сексуално одрастао начин и тако да подразумева да су вредности детета зависне од задовољења одређеног начина изгледа, сексуалног показивања или понашања.

Сексуални предатори: људи који траже потенцијални сексуални контакт на агресиван „предаторски“ начин. Људи криви за сексуалне злочине, као што су силовања или злоупотреба деце у сексуалне сврхе, често су названи сексуалним предаторима. Многи сексуални предатори нападају одређен тип жртве, као што су деца одређеног узраста, пола или расе.

Сексуалност: означава широк дијапазон сексуалног понашања и процеса, укључујући поред осталог, брак, сексуалне карактеристике, нагон за сексом, сексуалне активности и сексуалну оријентацију. Сексуалност је, у великој мери, дефинисана приступом информацијама, културним, друштвеним и родним очекивањима, модела понашања и образовања.

Сервис за лоцирање (Location-based services (LBS)): интернет услуга која пружа информације и алате за комуникацију или забаву на мобилним уређајима коришћењем GPS или софтвера за локацију како би искористила корисникову географску позицију. Гугл (Google) мапе, сателитски навигациони системи или Фејсбук места (Facebook places) су примери за ову врсту услуга.

СИП – Бенч (SIP-Bench) студија: студија подржана од стране Европске комисије кроз коју се испитују алати родитељске контроле на следећим уређајима: персонални компјутери, мобилни телефони и конзоле за игрице. Извештај експерата који ће бити резултат овог испитивања има за циљ да пружи упоредне податке који ће родитељима омогућити да лакше и са више знања одаберу алате за родитељску контролу који су доступни на тржишту Европе.

Скенирање: активност или процес претварања штампаног материјала у дигиталну датотеку коришћењем скенера. Ова активност омогућава вам да прегледате материјал као електронски фајл на свом компјутеру и такође да га делите са другима

Слободни и софтвер који се размењује (Фривер / Freeware и шервер / shareware): уопштено, програми су заштићени ауторским правима и зато не би требало да се преузимају са интернета осим ако се прибави одговарајућа ауторизација, која понекад подразумева и плаћање накнаде за дозволу (не и за Фривер – Freeware). Фривер значи да власник ауторских права пристаје на то да софтвер може да користи било ко без надокнаде. Шервер (Shareware) значи да власник ауторских права пристаје на то да софтвер може да користи било ко током јасно одређеног периода испробавања. Након тог периода, корисник обично мора да плати надокнаду за даље коришћење услуге.

Снимање екрана (Манчинг / Munching): чин чувања садржаја који се тренутно налази на екрану компјутера или на мобилном уређају. Постоје апликације које дозвољавају корисницима да „сачувају“ екран, а копирана слика ће бити сачувана као јпег (.jpeg) или гиф (.gif) формат. ScreenMuncher http://www.screenmuncher.com/ је једна од најуобичајенијих апликација која нуди овакву услугу.

Соба за ћаскање (Chat room): јавни виртуелни простор за комуникацију у реалном времену. Људи из читавог света овде могу да се сретну и разговарају кроз поруке које пишу. Ако ваша деца користе собе за ћаскање проверите да ли су специјално прилагођене њиховом узрасту, са супервизорима и модераторима.

Софтвер (Software): погледајте дефиницију за компјутерски програм

Спам (Spam): нежељена електронска пошта, уобичајено комерцијалне природе, послата на много адреса одједном. Спамовање других људи дефинитивно је једна од ноторних злоупотреба интернета.

Спам филтер (Spam filter): апликација која блокира спам поруке како не би доспеле до вашег поштанског сандучета за електронску пошту.

Списак контаката: колекција контаката у програмима за размену инстант порука или оним за електронску пошту, онлајн игрице, мобилне телефоне, итд. Контакти могу бити додати, одбачени или обрисани.

Странице за друштвено умрежавање: виртуелне платформе које омогућавају интернет сервисе и oдржавање заједница чланова. Странице за друштвено умрежавање се фокусирају на фацилитирање развоја друштвених односа између људи који деле слична интересовања или активности, или везе у стварном животу и који имају интеракцију на интернету. Услуге друштвене мреже састоје се од презентације сваког корисника (кроз кориснички профил), његових/њених друштвених вештина и многобројних додатних услуга као што су електронска пошта, инстант поруке, игре, итд. Чланови мреже могу да деле алате за постављање текста, фотографија и других датотека, постављају поруке на простор за поруке („зид“), ћаскају или учествују у форумима. Најпопуларније странице за друштвено умрежавање су Facebook, Twitter, Google+, Hi5, итд. Иако су овакве странице стекле популарност и међу младима и децом, многи сајтови друштвених мрежа су забрањени за децу млађу од 13 година и пружају подешавања за безбедност профила (тј. штите вашу приватност). Тек сада се појављују странице за друштвено умрежавање прилагођене деци чији је циљ да их науче како да користе алате на друштвеним мрежама одговорно и безбедно.

Таблет: Персонални компјутер таблет је бежични мини компјутер са екраном осетљивим на додир. Таблет је мањи од лап-топ компјутера али већи од паметног телефона. Најчешћи тип таблета је танки таблет, као што је Еплов Ајпед (iPad) или Мајкрософтов Сурфејс (Surface), Самсунгов таблет итд. Овакви уређаји имају електронику интегрисану у екран осетљив на додир и немају класичну тастатуру. Међутим, спољашња тастатура је доступна и за танке таблете.

Таговање (Tagging): када „тагујете“ некога на интернету то значи да се додали нечије име на фотографију на страници друштвене мреже.

Тон звона (Ringtone): звук мобилног телефона који обавештава о долазећим позивима. Постоји велики избор прилагођених тонова и музике доступне власницима мобилних телефона за преузимање, често са ценом.

Ћаскање (Chat): синхронизована комуникација преко интернета кроз писане поруке, коришћењем апликација за ћаскање или за инстант слање порука (нпр. Google Hangouts, Skype итд.)

Фарминг (Pharming): термин који се користи да опише процес преусмеравања корисника ка лажној верзији легитимне интернет странице, поново са циљем крађе података о личности и лозинки за криминалне намере.

Филтер: апликација која регулише приступ информацијама или специфичним интернет сервисима, упозорава на проблематичне интернет странице, води евиденцију корисникове навигације, блокира ризичне странице и чак гаси компјутер. Систем филтера може бити инсталиран на самосталне компјутере, сервере или мобилне уређаје са приступом интернету.

Фишинг (Phishing): покушај крађе личних података од некога са циљем преваре или крађе добара или новца. Фишинг се најчешће изводи кроз електронску пошту која се приказује као да је од ваше банке или од познатог ланца продавница који вам сугерише да је ваш налог компромитован те да морате поново да пошаљете податке и лозинке за приступ налогу како бисте га откључали. Важно је запамтити да банке никада неће тражити овакве информације од вас путем електронске поште. Често овакве поруке садрже линкове до интернет страница које изгледају као она која је у власништву ваше банке, али то заправо није. За даље информације о томе како да препознате ову врсту спам порука, молимо да посетите: https://www.phish-no-phish.com/staying-safe-online/quiz/

Фолдер (Folder) или База података: група датотека којој је дато име и која садржи вишеструке документе. Користе се како би информације биле организоване.

Фолдер нежељене поште (Junk/Spam folder): у поштанском сандучету за електронску пошту ово је место где се чувају све поруке које се сматрају нежељеном или спам поштом.

Формулар (онлајн формулар): форматиран документ који садржи празна поља која се могу попунити подацима. Електронски формулар може се попунити текстом или бирањем алтернативних предвиђених спискова, односно падајућих менија). После начињеног избора, подаци се директно шаљу апликацији која их процесуира, која уноси податке у базу података.

Форум: група за дискусију на интернету где учесници са сличним интересовањима могу да размењују поруке о различитим темама

Хакер: често коришћен термин да би се означила особа која се упушта у проваљивање у компјутере (computer cracking). Може бити коришћен и компјутерским круговима да се опише особа која је компјутерски ентузијаста.

Хардвер (Hardware): физички део електронског уређаја, како би се разликовао од програма који функционишу унутар хардвера. Може бити унутрашњи: матичне плоче, хард дискови и РАМ меморија – често названи и компонентама, или спољашњи: екрани, тастатуре, штампачи, итд. – често названи и периферни уређаји.

Центар за безбедни интернет: Програм безбедног интернета Европске комисије финансира Центре за безбедни интернет у преко 30 европских земаља. Њихов главни циљ је подизање свести и пружање савета и смерница деци и њиховим родитељима, старатељима и наставницима о ризицима на интернету. Погледајте такође и појмове Инсејф центри (Insafe Centres) и Електронски механизам за пријаву недозвољеног и штетног садржаја на интернету (Hotlines).

Шпијунски софтвер (Spyware): ово је тип малвера, злоћудног софтвера (malware – злоћудни софтвер) тајно придруженог датотетакама покупљеним са интернета, инсталираним на компјутере и друге мобилне уређаје који онда сакупљају инфромације о корисницима без њиховог знања. Шпијунски софтвер шаље информације трећој страни, често компанијама заинтересованим за дефинисање личних профила како би могле да шаљу рекламе и друге информације, или хакерима који желе да добију приступ личним подацима.

Штетан садржај: фотографије, текстови, документи и сл. чији садржај може да изазове штету, нпр. фотографије које осликавају насиље могу бити непримерене и могу наштетити деци.

         

 

 

 

 

 

digitalna-nb-rs