Не дозволите да оцена постане баук!

Иако је друго полугодиште тек почело, ускоро ће кренути и оцењивање, тромесечје, а и крај године ће стићи док се окренемо. Стога није на одмет прочитати како одреаговати када ваше дете донесе кући нову оцену.

Оцена је лошија него што сте очекивали?

Прво што треба да знате о детету које доноси кући лошу оцену је да се и оно само због те оцене осећа лоше и разочарано. Стога немојте реаговати „на прву лопту“ – грдњама и казнама. То је контрапродуктивно и још више ће уплашити дете и учинити да убудуће буде неискрено са вама по том питању или да лошије оцене једноставно прећути.

Одреагујте смирено и покушајте да разговором откријете шта детету представља проблем код датог предмета. Да ли је могуће да му начин објашњавања или темпо часа не одговара? Да ли домаћи ради редовно? Да ли разуме саму суштину предмета? Да ли се једноставно ради о области за коју је мање заинтересовано?

Увек похвалите напредак

Такође се потрудите да не поредите дете са неким другим – братом, сестром, комшијом, другаром из разреда. То није фер. Свако од нас је посебна индивидуа и свако има своје таленте, интересовања, расположења… Стога оваква поређења заиста немају смисла.

Потрудите се и да, када ђачка књижица или списак оцена стигне, прво упутите детету похвалу за било какав напредак који је остварило. Небитно да ли се ради о владању или је успело да побољша оцену из неког предмета – прво то прокоментаришите. Тек затим пређите на проблематичне предмете, али заиста покажите да вам је стало да заједно са дететом радите на побољшању њиховог успеха.

Лоша оцена не значи да сте лош родитељ.

Важно је да не упадате у замку да мислите како су оцене вашег детета одраз вашег родитељства. Уколико ваше дете доноси кући лоше оцене, или ако нема све петице, то не значи да сте ви нешто урадили погрешно. Постоје бројни фактори који могу утицати на учење – од социјалне средине у школи до ваншколских активности које га преоптерећују и не остављају му довољно времена за квалитетно учење.

Размислите о томе шта желите да развијете код свог детета. Желите ли да увек ради најбоље што може, па макар то било оцењено тројком? Желите ли да развијете код детета тежњу да буде успешно по сваку цену? Да има жељу за надпросечним успехом? Када схватите шта ви желите, лакше ћете формирати и своје ставове према детету и лакше ћете са њим радити на томе. Само водите рачуна да не постављате нереалне захтеве и не остварујете своје амбиције. Најважније је шта оно жели и шта му је важно, зато се потрудите да, кроз разговор, одлуке везане за школу доносите заједнички.

Радне навике су кључ успеха.

Не допустите детету да криви професоре за свој неуспех, јер треба да научи да разлоге ипак на првом месту тражи у себи и свом труду. Такође, немојте чим дете покаже прву слабост из неког предмета, ангажовати приватне професоре. На првом месту зато што је школа прилагођена просечној деци и требало би у њој и уз домаћи довољно да науче, а на другом зато што је важно да дете само стекне радне навике и одговорност за своје успехе и неуспехе… А ако неко стално учи са њим, били то ви или приватни професор – тешко ћете постићи овај циљ.

Како би стекло одговарајуће радне навике, дете мора имати место и време за учење. Место на коме ради домаћи треба да буде његов кутак, уредан и осветљен, на коме га ништа неће узнемиравати. Уколико је потребно отиђите у школу и поразговарајте са професорима где можете заједнички помоћи детету. Увек имајте у виду да је примарно знање, а не оцена. Свака оцена је само тренутно стање, које се може променити и која служи само да вам укаже на склоности и таленте или проблеме са којима се дете сусреће у учењу. Уколико видите да дете даје све од себе, заиста нема смисла да га кажњавате и прекоревате, па макар оцена била и нижа од оне коју очекујете.

Казна примерена преступу.

Казна је оправдана једино уколико видите да се дете не труди довољно и да не ради према својим капацитетима. И када се улењи, потрудите се да казна буде примерена прекршају које је направило. Укините му, рецимо, активности које му одузимају време од учења – смањите време за ТВ или видео игрице. Уколико је у питању превелики број ваншколских активности, поразговарајте са њим тако да схвати да је школа ипак примат и заједнички дођите до тога чега је дете спремно прво да се одрекне, како се не би осећало ускраћеним.

Дакле – важно је да похвалите сваки, ма и најмањи напредак, уочите евентуалне проблеме и направите заједнички неки план њиховог решавања у наредном периоду који ће се оцењивати. Све радите у сарадњи и савезу са дететом, како би схватило да је његова улога ту најважнија, јер ће тако лакше усвојити циљеве које заједно зацртате. И наравно – без панике – увек је ту следећи писмени, следеће тромесечје, следеће полугодиште – а до тада има и сасвим довољно времена да се оцене поправе.

Презахтевни родитељи – несретна деца

Велика очекивања – Нажалост, такви родитељи не могу ускладити своје циљеве с дететовим могућностима, оптерећују га превеликим очекивањима и захтевима и стално теже спољном ефекту: доброј оцени, успеху.

Волим те због тебе

Због конфликта између родитељских маштања о детету и дететових способности и талената, дете постаје жртвом родитељских очекивања. А још је горе ако само дете прихвати та очекивања па и само почне постављати превисоке захтеве пред себе. Таква деца постају перфекционисти, у свему морају бити најбољи, а ако нису појављују се психосоматске сметње (стомачне, главобоље). Њихови родитељи често за себе наводе да нису они ти који теже успеху, већ да дете има превисоке аспирације, што је често и тачно, јер је дете врло рано научило препознати очекивања и захтеве родитеља те се у жељи за родитељским прихватањем томе покоравало.

Не желим или не могу

Ако родитељи не прихватају и не вреднују дете због њега као особе, него га вреднују и процењују кроз његове успехе, односно колико су у стању њих као родитеље учинити сретнијима и задовољнијима, деца могу реаговати депресијом, анорексијом, сталном анксиозношћу. Претерана тежња родитеља за успешним дететом може бити знак њихове несигурности и неостварених амбиција. Њихово дете нема дозволу за слабије оцене, за неуспех; родитељске поруке су: „Ти то можеш, али нећеш. Не трудиш се довољно.“ А истина је заправо да деца желе, али не могу.

Нека деца на поруке родитеља „Све смо ти омогућили, имаш више него друга деца јер смо се ми жртвовали за тебе, а ти свеједно не успеваш“ постају аутодеструктивна, кажњавају се, самоозлеђују се, јер се никако не могу одужити родитељима за великодушност и пожртвовност.

Откријте и развијајте таленте

Родитељи морају усмерити децу на оно за што имају склоности и способности, за што су развојно зрели и способни, а не на оно што је родитељско очекивање или је изнад дечјих могућности. Морају показати поштовање и интерес за оно што дете ради чак и кад мисле да је то неважно. Добар родитељ ће мотивисати и подстицати дете да се развија постепено, а неће га терати да буде савршено. Добар родитељ ће искористити утицај да позитивно мотивише своје дете, па ће заједно с дететом истраживати разне могућности које су пред дететом. При томе ће водити рачуна о дететовим развојним и емоционалним потребама и неће бити усмерен на задовољење властитих потреба кроз своју децу.