Као и у свим модерним друштвима, тако и код нас појам слободног времена представља један од актуелних проблема данашњице, а посебно је важан чинилац у животу младих. Са позиције детета, то је време у коме се преплићу бројни утицаји и садржаји, како позитивни и негативни, а такође организовани као и спонтани који допуњују или руше оно што пружа породица и школа. Начин на које се оно користи има одређене последице.

Појам „слободно време“ подразумева време ван друштвених и породичних обавеза и животних потреба. То је време за друштвене-позитиввне садржаје, за одмор, разоноду, образовање и усавршавање личности уопште. Активностима слободног времена стиче се виши степен образовања, а  такође помаже се развијању диспозиција, склоности и талената. Оно представља неизоставни услов за развијање физичких, интелектуалних, естетских, радних, техничких, моралних  и социјалних квалитета у процесу формирања личности.

Из наведеног можемо закључити да је веома важан задатак да се код свих генерација развија способност позитвиног коришћења слободног времена. Када је дете у годинама развоја и формирања личности потребна му је помоћ и подршка одраслих. Не може се детету оставити да се само сналази, већ му  треба пружити подстицај, усмеравати га и стварати повољне услове за развој одабраних дечијих интересовања и склоности.

Уколико деци од малена афирмишемо културне (позориште, биоскоп, галерије…) и друге активности, ако их подстичемо на читање, писање песама, прича, на бављење спортом, на сликање, слушање одабране музике и др. Развијамо код њих навику да квалитетно користе слободно време. Наравно, увек морамо да имамо у виду њихове аутентичне потребе, склоности и интересовања. Стицаем знања, умећа, развијањем способности и склоности у школи и ван ње, у слободно време омогућавамо детету да испољи своју оригиналну личност.

Неопходно је наћи и одговарајућу меру, која ће с једне стране задовољити потребе детета а са друге му омогућити да има довољно времена за школске обавезе. Треба да имамо у виду да су интересовања и потребе детета променљива категорија. У зависности од тога деца могу мењати активности у функцији њихових потреба.

С обзиром на значај слободног времена у животу детета, начин на који ће се оно користити има одређене последице. Извесник негативни видови забаве у слободном времену могу да доведу не само до пасивности личности, већ и до тешких деменција. Због тога се инсистира на васпитању увези са начином коришћења слободног времена.

Негативни видови коришћења слободног времена у виду досаде (усамљености) или жеље да се из сваког провода извуче максимум задовољства могу проузроковати:

  • Слабији успех у школи због недостатка окрепљујуће релаксације
  • Повећање школске недисциплине
  • Лаког усвајања лоших навика уопште
  • И до фантазирања

Неорганизовано слободно време заправо временом подстиче на преступничко понашање. Поражавајући податак је да 67% ученика 5.разреда наше школе у просеку 3,5 сата неосмишљено проводе напољу (податак је добијен у току истраживања о прилагођености ученика на предметну наставу). Такође је забрињавајуће да 43% ученика 7. И 8. Разреда не знају где се налази Народно позориште, Народни музеј и друге културне институције.

Као запослени родитељи све мање времена имамо да се бавимо и школом и слободним временом наше деце, али имајући у виду последице, дужни смо и одговорни да се посветимо оспособљавању деце да афирмишу своју личност. Такође, испланирати, организовати и подстицати дете не гарантује и успех правилног коришћења слободног времена. Уствари, веома важан фактор који упућује да дете корисно искористи своје слободно време и држи га далеко од лошег понашања јесте надзор породице. Важно је интересовати се и знати како нам деца проводе слободно време и учествовати у неким заједничким активностима.

Детету не треба наметати активности јер једино слобода избора садржаја обезбеђује самоактивност и креативност деце.

„ПОМОЗИМО ДЕЦИ ДА СЕ ДОБРО ОСЕЋАЈУ САМА СА СОБОМ“